IZ PERA BRANIMIRA VASIĆA

Pet pitanja za pet medalja

Pročitaj  više >>> 

DETENHAJM, 30. maj (Info centar).- Srbija je od 2009. do 2017. na pet Šampionata sveta osvojila – pet medalja, zlatne u Detenhajmu 2009, Sarajevu 2011, Špajherzdorfu 2015. i Detenhajmu 2017. kao i bronzanu u Zalaegersegu 2013.

Iz sastava koji se u prošlu subotu ponovo okitio svetskim zlatom, samo dvojica igrača, Vilmoš Zavarko i kapiten Daniel Tepša i selektor Miloš Ponjavić, učestvovali  su u osvajanju svih pet trofeja.

Odgovarili su na pet pitanja – za pet medalja:

1.Kako ocenjujete kvalitet minulog 32. ekipnog Šampionata sveta u Detenhajmu?

Ponjavić (P): Odlična organizacija bar što se tiče uslova za igru i za sportiste,  sjajan ambijent i nekoliko zaista kvalitetnih selekcija podigli su nivo takmičenja. Neki mečevi bili su za kuglaške sladokusce.

Zavarko (Z): U jednoj rečenici: Srbija – pa svi ostali!

Tepša (T): Čini mi se da je ranije bilo više dobrih igrača, ili je to samo varljiv utisak, jer smo mi bili toliko dobri, pa se ostali nisu videli.

2.Koja vam je titula najdraža?

P: Kako kažu, prva ljubav zaborava nema. Ono što smo uradili 2009. u Detenhajmu nikada neću zaboraviti. Nekako mi je ta utakmica  prirasla srcu…

Z: I meni prva, bio sam mlad, još junior, a zaigrao sam u seniorskoj reprezentaciji i odmah osvojio zlato, oborio sam pojedinačni svetski rekord a reprezentacija ekipni. Malo li je…

T: Ova poslednja, tu sam  prvi put bio kapiten reprezentacije, to je velika čast ali i obaveza i  kada se još osvoji zlatna medalja, sreći nema kraja. 

3.Na kom Šampionatu sveta vam je bilo najteže?

P: U Zalaegersegu 2013. Izgubili smo meč protiv Makedonije u polufinalu u poslednjem setu poslednjeg bloka, iako smo vodili sa 105 čunjeva razlike  posle četiri igrača. Kao da je Hičkok režirao tu utakmicu.

Z: Izgubili smo za četiri čunja dobijenu utakmicu protv Makedonije u Zalaegersegu 2013. i to mi je veoma teško palo. Sve do tada bilo je odlično na tom prvenstvu, u četvrtfinalu protv Slovenaca popravili smo sopstveni svetski rekord! Bili smo se naoštrili za jake Mađare, ali smo zaustavljeni.

T: U Špajherzdorfu 2015. Povredio sam se i nisam mogao da igram. Hvala „Ponji“ koji me je uveo  pet hitaca pre kraja finala i sa 17 čunjeva sam  i ja doprineo tituli…

4.Koliko je teško oboriti 700 čunjeva na ovakvim takmičenjima?

P: To je rezultat koji ima ogromnu težinu u  skoro je nemoguće dati pravo poređenje. I na ovom šampionatu je bilo igrača  u reprezentacijama koji sanjaju 600 čunjeva. „Sedamstotka“ je u kosmičkim rastojanjima tri svetlosne godine udaljena od  mnogih i samo vrhunski igrači u vrhunskim uslovima mogu da je premaše.

Z: Ova kuglana je bila spremna za 700 čunjeva i  tri puta u zvaničnim utakmicama premašena je ova visoka granica. Kada sam odigrao 705 čunjeva protiv Poljaka, dosta sam grešio. Da nije bilo  tih malih propusta, mislim da bi i pojedinačni svetski rekord od 734 čunja bio dostižan.

T: U Sarajevu sam 2011. oborio  703 čunja protiv Mađara u finalu i to  mi je jedina „sedamstotka“ u reprezentativnoj karijeri. Nije lako, potrebno je da budeš vrhunski spreman, da kuglana bude  najbolje pripremljena i, naravno, da imaš dan, da ako dobro pogodiš – dobro i padne.

5.Koji su vam mečevi na putu ka titulama ostali u sećanju?

P: Meč u polufinalu sa Česima u Sarajevu 2011. bio je za infarkt. Prošli smo na male set poene 12,5:11,5, a u igračkim poenima bilo je 4:4.  Bilo je teško i finale sa Mađarima na tom prvenstvu…

Z: I meni je utakmica sa Mađarskom 2011. ostala u sećanju. Imali smo 2:2 u setovima i samo četiri čunja prednosti pred poslednji blok. Na kraju smo slavili sa 5:3 i 42 čunja razlike, a sve je preokrenuo tada kapiten Jovan Ćalić savladavši protivnika sa 68 čunjeva.

T: Meni prvo finale sa Nemcima 2009. Tada sam odigrao ispod 600 čunjeva i izgubio poen. Moglo je skupo da nas košta, pobedili smo sa 5:3.